Лица:

Краљ

Принцеза Мица Кијавица

Краљица

Принц Здравко

Амброзије

Кесоније

Папироније

(Сценографија је из два дела: половина сцене је унутрашњост дворца, на средини је зид са кулом и прозором, а у другој половини је природа – неколико дрвета, камење, жбуње, папири, кесе)

Мица Кијавица (седи на столици у дворцу и кија): Апћиха! Апћиха! Апћиха!

Краљица (шета по дворцу): О, сирото моје дете! Кија данима и ноћима! Предузми нешто!

Краљ: Шта? Како? Све смо покушали! Довео сам најбоље лекаре на свету. Најскупљим лековима смо је лечили и . . . ништа. Немоћан сам.

Краљица: Ма, како немоћан? Ти си краљ!  Краљ! Чујуеш ли ме К, Р, А, Љ! Објави проглас, указ, закон, не знам како ћеш то назвати. Сместа објави да ћеш богато наградити оног ко излечи нашу милу, драгу јединицу Мицу, коју већ сви у краљевству зову Мица Кијавица! Буууу ху ху (плаче).

Краљ: Добро, де, де. Учинићу то ( размишља). Хм. Да. Слушај ме пажљиво и реци да ли може овако:

„Ономе, ко излечи моју кћер, принцезу Мицу Кија . . . овај, Мицу, даћу три (бојажљиво погледа  краљицу) не, не , четири… ма… пет сандука злата.“

Краљица: Може! Само пожури, човече! Пожури! Разгласи у свим краљевствима! Стави на твој профил на фејсбуку, стави на билборде, дај оглас. О, јадно моје дете. Никада се неће удати (одлазе, краљица гура краља).

(Музика. Појављује се принц Здравко поред куле)

Мица (стоји на прозору): Апћиха! Апћиха!

Принц Здравко: Наздравље.

Мица: Хвала (крије лице).

Принц Здравко: Зашто кријеш лице?

Мица: Ружна сам кад кијам. Нос ми је црвен, очи су ми влажне. Кијам данима, ноћима.

Принц Здравко: Оздравићеш, не брини!

 Мица: Не, ја никада нећу оздравити! О, тако сам очајна! Нема ми спаса! Не идем на балове, не излазим из дворца. Отац и мајка ме нигде не пуштају. Ја не знам како је шетати поред реке, лежати на шареној ливади. Чим изађем из дворца , почнем да кијам и кашљем.

Принц Здравко (осврће се око себе и загледа околину, врти главом у неверици): Не брини! Открићу лек. Чекај ме (одлази).

(Принцеза Мица маше марамицом и одлази са прозора)

(У дворцу је мрак, а ван дворца је светлост слабија; појављује се принц Здравко; Амброзије му прилази с леђа)

Амброзије (покушава да уплаши Здравка): Бу! (обилази око Здравка) Ба!( прилази му са друге стране) Ву!

Принц Здравко: Шта ти ту мени бу, ба, ву? Зар не знаш ништа боље? Као вааааа (Амброзије узмиче) Или тататата! ( Амброзије опет узмиче)

Амброзије: Еј! Ти мене треба да се плашиш, а не ја тебе! Ко си ти? И  . . . зашто се ниси уплашио?

Принц Здравко: Ја сам принц Здравко. Чега да се бојим? Тебе? Види како си смешан и јадан! Ко си ти?

Амброзије: Ја сам Амброзије, владар свих амброзија које расту поред друмова, у баштама, њивама. Мене се сви боје. Кад ме виде, добију осип по кожи, па не могу да дишу, па кашљу, кијају . . . Моћан сам. Нема ми равног!

Принц Здравко: Чиме се ти хвалиш? Зар само то умеш?

Амброзије: Шта ти ту мени „само то умеш“? Мало ли је? Него, зашто се ти ниси осуо и почео да се гушиш или барем да кијаш?

Принц Здравко: Зато што сам ја Принц Здравко (репује):

Здравко, јер здрав сам  као дрен,

Смождићу те за један трен,

Једем свеже поврће и воће,

Кад ме види вирус он цвокоће,

За бактерије ја сам ноћна мора,

Победићу и најмоћнијег створа.

Амброзије: И шта сад? Ја како треба да се уплашим те твоје песмице? Ево сав се тресем! Рекао сам ти да сам најјачи!

(ветар носи кесе; појављују се кесе, па Кесоније)

Кесоније: Ко је бре најјачи? Амброзије нема у мору, рекама, језерима, планинама, на бетону, у ходницима, биоскопу, позоришту . . . Ух, уморио сам . Не могу више да набрајам где се моји поданици налазе. Има нас на целом свету.

Амброзије: Ко си ти смешни створе?

Кесоније: Ја сам Кесоније – владар свих пластичних кеса!

Принц Здравко: Грешиш! Нема твојих кеса у целом свету.

Кесоније: Ко си ти?

Принц Здравко: Ја сам принц Здравко.

Здравко, јер здрав сам  као дрен,

Смождићу те за један трен,

Једем свеже поврће и воће,

Кад ме види вирус он цвокоће,

За бактерије ја сам ноћна мора,

Победићу и најмоћнијег створа.

Кесоније: Ма, певај ти шта хоћеш. Ја сам најјачи. Мојих кеса има свугде.

Принц Здравко: У мом крраљевству их нема. Мој отац је свима поклонио платнене торбе и забранио употребу пластичних кеса.

Кесоније: Мој савезник ветар ипак  у твоје краљевство донесе неку кесу. Признај!

Принц Здравко: Тачно. Ми их сакупљамо и . . .

Кесоније: Шта и? Не можете им ништа! Њихово распадање у земљи траје и до 1000година. Где кеса падне , ту ништа не ниче. Чек и амброзија не може да расте испод кесе. Зато сам ја јачи од Амброзија.

Амброзије: Није истина! (насрће на њега)

Кесоније: Кад се моја кеса у бари запетља око ногу чапље или роде, оне не могу да полете. Један кит је прогутао кесу, корњача се запетљала . . .

Принц Здравко: Доста! Зар је то за похвалу?

(ветар, папири лете)

Папироније: Ја сам јачи од свих вас заједно!

Принц Здравко, Амброзије, Кесоније: Ко си сад па ти?

Папироније: Ја сам Папироније – владар свих папира: за писање, брисање, паковање, штампање,  . . . Замислите пицу у пластичној кеси. Фуј!

Кесоније: Шта ти имаш против мојих кеса?

Принц Здравко: Доста!

Папироније: Ко си ти?

Принц Здравко: Ја сам принц Здравко.

Здравко, јер здрав сам  као дрен,

Смождићу те за један трен,

Једем свеже поврће и воће,

Кад ме види вирус он цвокоће,

За бактерије ја сам ноћна мора,

Победићу и најмоћнијег створа.

Папироније: Ма, шта ми рече? Слушај сад ово:

Папир на поду учионице,

Папир на сред улице,

Папир у парку

И оближњем шумарку.

Принц Здравко: Признајем! Моћни сте сва тројица. Ево, сломили сте ми срце.

Папироније: Срце?

Кесоније: Срце?

Амброзије: Срце?

Принц Здравко: Зар нисте знали да и срце можете да сломите?

Папироније: Ја нисам чуо да је нечије срце страдало због мене.

Амброзије: Ја нисам сигуран шта то значи.

Кесоније: Моје кесе то не умеју.

Принц Здравко: О, и те како умеју! У оближњем краљевству живи принцеза Мица коју сви зову Кијавица. Веома је болесна. Тужна је и неутешна. Ви је уништавате. Амброзијa, кесе и папири су свуда око ње. Због њих кија и кашље цео дан и целу ноћ. Она пати. И моје срце пати. Помозите ми да је излечим и запросим. Помозите ми да направим свадбу. Бићете моји почасни гости. Али, под једним условом. Тебе Папироније и тебе Кесоније шаљем у салон лепоте који се зове „Рециклажа“.

Папироније: „Рециклажа“?

Кесоније: Шта ћемо тамо да радимо?

Принц Здравко: Постаћете лепши и кориснији.

Папироније: Бићу лепши?

Кесоније: А хоће ли се неко у мене заљубити?

Принц Здравко: Вероватно. Кад твоје кесе рециклирамо, добићемо материјал за венчаницу и моје венчано одело, чаше за пиће, столњаке, тањире.

Кесоније: Зар је то могуће? Венчаница? Одело?

Принц Здравко: Папироније, рециклажом твог папира, добићемо позивнице за госте, салвете, украсе, лампионе.

Папироније: А могу ли ја да бирам боју?

Принц Здравко: Наравно. А ти Амброзије имаш специјални задатак: окупићеш све своје поданике од најмање до оне највеће биљке амброзије и рећи им да иду у пензију. На њихово место довешћеш цвеће  – беле раде, љубичице, шафран и постаћеш владар цвећа. Направићеш најлепши букет за моју невесту.

Амброзије: Са задовољством!

(одлазе сакупљајући све папире и кесе; музика; појачава се светло у дворцу)

Принц Здравко: Мицо! Принцезо!

 Мица (појављује се на прозору): Ко је то?

Принц Здравко: Ја сам. Принц Здравко. Обећао сам да ћу те излечити.

Мица: Нико  и ништа ме не може спасити!

Принц Здравко: Али, ти не кијаш. Ниси ни приметила.

Мица: Заиста . . . Ја . . .ја . . . не кијам! Мајко! Оче!

Краљ: Шта се десило? Ко те дира?

Краљица: Кћери моја!

Мица: Ја сам излечена!

Краљ: Молим? Чек, чек! Ћути!

(сви ћуте и гледају принцезу)

Краљ: Не кија. Не кија!

Краљица: Чудо! Десило се чудо!

Мица: Не, није чудо. Он ме је излечио.

Краљица: Спаситељу наш! Дођи да те загрлим!

Краљ: Предај нам лек, а ја ћу теби 3 сандука злата.

Краљица: 5, краљу мој, 5.

Краљ:Ах, да. Па, то сам и рекао. Не збуњуј ме!

Принц Здравко: Немам лек. А и злато ми не треба.

Краљ, краљица: Како молим?

Принц Здравко: У вашем краљевству, с дужним поштовањем, било је много амброзије, побацаних кеса и папира. Убедио сам њихове владаре да повуку своје поданике из вашег краљевства. Ви ћете свом народу да објасните да убудуће воде рачуна о томе где бацају кесе и папире. Награду коју сте спремили за мене, утрошите за куповину контејнера за кесе, папир, флаше и објасните им шта је рециклажа. Са владаром Амброзијем сам се договорио да ће он сада бити господар цвећа. Почупајте сву амброзију и уништиите. Имате његову дозволу. А ја бих Вас, Ваше Величанство, замолио, овај, да ми, овај, дозволите да, хм, запросим Вашу кћер.

Краљица: Ју!

Краљ: Па, мислим Мицо, . . . овај, не знам . . .

Мица: Хоћу, оче! Хоћу!

Краљ: Чуо си. Пристаје. Дајем ти своју кћер за жену.

(одлазе; музика; чује се цика, смех, лете папирићи и кесе, чују се гласови Папиронија и Кесонија из салона лепоте , али се они не виде):

Папироније: Ухуху! Ахаха! Како је лепо у овом салону „Рециклажа“!

Кесоније: Јој што голица! Ахаха!

(музика „Свадбени марш“, појављују се Здравко, Мица, краљ и краљица)

Краљ: Да ли ти принче Здравко обећаваш да ћеш чувати моју принцезу Мицу, да ћете се здраво хранити, бавити спортом, одлазити рано на спавање и нећете много времена проводити пред компјутером?

Принц Здравко: Обећавам!

Краљ: Да ли ти, принцезо Мицо, обећаваш да ћеш слушати принца Здравка?

Принцеза Мица: Обећавам!

Краљица ( брише сузе и грли Мицу):  Кћери моја!

Краљ: Проглашавам овај брак важећим. Нека весеље почне!

(музика)