*** Награда за сценарио на ФЛУОШ-у у Новом Саду за освојено 2. место

***Објављено у „Читалици – писалици“ Едука, БГ

Лица:

Мишеви – Шаца, Цаца, Мица и Пеца.

(Чује се песма „Ау, што је школа згодна“; улазе мишица Мица, мишица Цаца и миш Шаца)

Мица: Баш сам се ужелела школе! Како сте се провели на распусту?

Цаца: Ја сам била код баке на селу. Било је предивно у природи – поља сочне пшенице и кукуруза, а код куће пуне  качице укусног и сласног сира. Ммммм! Мљац! Мљац!

Шаца: И мени је било супер. Био сам у кампу „Како се супротставити мачки“. Свашта сам научио. Ијааа  . . . (демонстрира) Па лево, десно . . . Трчиш цик-цак. Па  је ухватиш за бркове. . .

Мица: И све то ћеш да примениш кад те нападне мачка?

Шаца: Наравно! Само се ти држи мене кад наиђе мачка. Бићеш безбедна!

(чује се школско звоно)

(улази миш Пеца): Здраво. Мени су рекли да  . . . дођем . . . у ваш разред.

Мица:Здраво! Добродошао!

Шаца: Можеш да седиш са мном у клупи. Само мораш да скинеш капу. Такав је кућни ред школе.

Пеца: Нека. Ипак не бих да је скинем.

Шаца: Ма шта нека! Мораш!

Пеца: Не! Не желим!

Цаца: Остави га! Ако не жели, не мора да је скине.

Мица: Учитељица ће му објаснити.

Шаца (скида Пеци капу): Аха,ха,ха! Колике уши!

Мица: Врати му капу! Није лепо да му се ругаш!

Цаца: Ти стварно претерујеш!

Шаца: Какве уши! Па ти можеш да летиш! То су крила , а не уши! Да ли ти је слонче Дамбо рођак? Дамбо, Дамбо! Лети, лети, лети . . .

Мица: Остави га! Ниси ни ти савршен. Погледај се!

Шаца: Ја нисам савршен!? Ја нисам савршен!? Ја сам најјачи миш!  Нико ми ништа не може! Види мишиће. Пипни, пипни. Хоп! Хоп! Види како сам брз!

(чује се сирена)

Шаца: М  . . . м . . . мачкаааааа! Шта ћемо сад? Шта ћемо сад?

Пеца: Шта се дешава?

Цаца: Мачка је у близини! Напашће нас!

(мачка мјауче)

Мица: Немамо времена да одемо  у склониште!

Шаца: Шта ћемо сад? Куку! Јао! У помоћ!

Мица: Не кукај! Како то мислиш шта ћемо? Ти ћеш нас спасити. Ти си имао обуку у кампу.

Шаца:  Али, тамо је све било кобајаги! Ја . . . ја се бојим!

Пеца: Знам шта ћемо. Дођите.

(Пеца својим ушима заклања све мишеве; на прозору је мачка, гледа по учионици и шапом тражи мишеве;  одлази уз незадовољно мјаукање)

(сви мишеви грле Пецу)

Цаца: Хвала ти! Спасиоче наш!

Мица: Каква храброст!

Шаца: Какве уши! Хвала ти! Извини што сам ти се ругао! Погрешио сам. Опрости!

Пеца: Опраштам ти. Обећај да се никоме више нећеш ругати.

Шаца: Обећавам! Али твоје велико . . .

Цаца: Опет почињеш!

Шаца: Пусти ме да завршим. Хтео сам да кажем да нас је спасило његово велико срце!