На њиви усамљен сунцокрет стоји,

уплашен и забринут до зиме дане броји.

Не вреди страховати и за летом туговати,

већ рецепт за зимницу треба набавити.

Паука је у помоћ позвао.

Он му је од сребрних нити кецељу изаткао

и једну мрежу, свилену, танану,

таман да у њу сунчеви зраци стану.

Дању је вредно хватао сунчеве зраке,

а ноћу их стављао у своје семенке слатке.

А с првим мразом кад на тло ступи,

сунцокрет ће своју зимницу поделити.

Зечеви, хрчци, волухарице,

грејаће се топлотом његове зимнице.

Свако сласно сунцокретово зрнце

у себи има по једно мало сунце.