***Песма је у Зборнику „Заувијек ћу бити дијете“, Подгорица, ЦГ

Стигло писмо од унука Луке

из сунчане и далеке Грчке:

“Драга бако, овде је кул!

Све је брате, ама баш све фул!

Вода је екстра, а провод страва,

мада су цене боли глава.

Тата ме гњави, прави је смор,

али мама нас држи на игнор.

Она се, брате, добро рифрешује,

док се тата стално рестартује.

Није навикао на такав одмор,

брине га какав ће бити крајњи  скор.

Лајковао сам једну девојчицу,

због ње стално играм игрицу.

Никако да пређем левел пети,

знојим се, не спавам, губим апетит.

А и пљеске им, брате, нису неке,

једне су тврде, а друге меке.

Све је , брате, копи-пејст,

ма, шта да ти кажем, отвори фејс.

Видећеш слике, јуче сам окачио,

објаснићу ти кад се будем вратио.

Љубац од Луке из сунчане и далеке Грчке.”

Чуди се бака док писмо чита.

Унуке остале је позвала да их приупита:

“Зашто се Лука у Грчкој мучи?

Зашто пише језиком грчким?”

“Нису то грчке речи, бако,

данас свако дете прича тако.”

Бака се ипак и даље чуди,

каквим то језиком данас  говоре људи?

Све бака може да разуме, али једно не,

како унуку свом она БРАТ је.