ПУНДРАВЦИ

Девојчица  (држи кутију и гледа у њу) : Немојте ме молити и преклињати! Не могу да вас задржим. Жао ми је, али морамо се растати. Било је лепо, али морате да ме разумете. Ишли сте са мном на разна места. Водила сам вас у биоскоп, позориште, ресторан, путовали сте са мном аутобусом… Ја сада могу сама да идем у ресторан са другарицама. Добро, не баш у ресторан у који сам ишла са мамом и татом, али, ето могу да идем са другарицама у Мекдоналдс. Не, не и не! У Мекдоналдс не идете! Знам вас ја добро. Приредићете ми нешто, а ја не бих волела да моје другарице мисле да сам мала и балава. Водила сам вас у ресторан кад сам ишла са родитељима јер ми вас је било жао да останете сами код куће. Мама се љутила и наредила ми да вас обуздам, али ви, неваљалци једни, не можете да мирујете. Шапнули сте ми да ставим конобару шпагете у џеп. Смејали смо се кришом пратећи реакције гостију. Мама то није разумела. Тата није био тако речит. Само ме је погледао, уздахнуо и завртео главом. Мама се извињавала конобару, чак му је на одласку и велику напојницу дала! Свашта! (опет гледа у кутију) А, не! Не могу ни у биоскоп да вас водим. Ја имам 12 година! Знате ли ви колико дуго сам чекала да имам 12 година? 12 година сам ја чекала да имам 12 година и да могу сама да идем у биоскоп, еј, чујеш ли? С- А- М –А! Додуше, не идем увече, већ идем после подне у биоскоп, али шта има везе? Унутра је мрак и ја замислим да је напољу вече. Још ако поред мене седне  (осврће се око себе и шапуће) ОН. Ако вас поведем, све ћете забрљати (опет гледа у кутију) Шта кажете? Да поведем само неке од вас? Не могу да вас раздвајам. Сви сте ми драги. (нагиње се над кутију и ослушкује ) Аха, а то је план: да позовете у помоћ вашу старију браћу који су се специјализовали само за такве деликатне ситуације. Кажете да могу да ми помогну? (размишља) Па, могла бих да пробам. (узима столицу, седи мирно, полако помера десни лакат као да додирује особу која седи поред ње, окреће главу надесно, осмехује се, ставља руку на уста и трепће) Извини! (скаче са столице) Вау! Генијално! Причај даље, причај даље, молим те! (слуша, а затим одлази до ормарића) Добро. Бирам парфем. Ух, овај смрди! Фуј! Овај је слаб. Ево га! То је тај! (прска по коси са свих страна) Још мало овде. И овде. И овде. (закашља се)  Ух, шта ми би? Само ми фали још да се разболим (седа опет на столицу и понавља све покрете, затим лежерно помери косу) Ово ће га оборити с ногу! Неће више никада помислити на Милицу. Узалуд се он труди око ње. Она га не примећује. Малчице ћу се нашминкати! Не брините, само мало руменила, ево овако (стваља руменило великом четком не гледајући се у огледало). Ствићу мало и на чело и на нос. Видела сам у једном туторијалу како то раде влогерке. Мало плаве сенке (прстом ставља сенку на капке). Само мало ружа на усне (узима огледало, врисне, баца огледало) Зашто мама купује ову неквалитетну шминку? (брише шминку марамицама) Не, не и не! Нећете ићи са мном у куповину гардеробе! Ја сада могу да купујем на одељењу за одрасле. Знам, водила сам вас са собом кад је мама куповала себи гардеробу. Били сте ми потребни и захваљујем вам на помоћи. Њена куповина је трајала сатима. Мени је био потребан неко да ми прави друштво. А, ви, враголани моји, једва сте чекали да вас позовем. Наговорили сте ме да се играмо скривалица. Ја сам мислила да ћете ме ви тражити. На памет ми је пала генијална идеја. Сакрила сам се у излог и глумила лутку. Како је тешко бити лутка. И жалосно. Свакога дана стоје у месту и не мрдају. Људи их гледају и диве се њиховој гардероби. Има и оних којима се не свиђа, а има и оних који их уопште не погледају. Можда им је досадило да гледају исте лутке свакога дана? Ипак сте ме пронашли веома брзо. Не могу нигде да се сакријем од вас. И онда сте ми ви, моји пундравци, рекли да лутке учиним занимљивијим. Плесала сам са њима. Људи су почели да се окупљају. Ви сте ме ћушкали и терали да им скинем ешарпе и обмотам око струка, да им скинем сукње, заменим кошуље. Однекуд се створио фломастер у мојој руци. Знам да сте ви заслужни за то. Нацртала сам највећи осмех на лицима лутака. И велике очи. Људи су аплаудирали и говорили да лепши перформанс нису видели. Тада нисам знала шта то значи. Одлучила сам да ћу се бавити перформансом кад порастем. Хе, хе бићу перформансерка. Дивно! Угледала сам маму међу бројним посматрачима и весело јој махнула. Сигурно је поносна на мене. Брзо ме је извела из излога и љутито наредила да седим у кабини за пробу. Није ми пружила прилику да јој објасним шта се догодило. Увек је била љута на вас. Што сам старија, она вас све чешће помиње и пита се када ћете ме напустити. Није ми поставила много питања: питала је  само : „Докле више овако?“ Ја сам се бранила ћутањем и нисам желела да вас издам.  Кроз кључаоницу сам видела како плаћа и извињава се. Уместо да јој захвале за бесплатну рекламу, она се њима извињавала. Тада нисам разумела. Била сам мала. Сада разумем. Сада сам велика. Ја имам 12 година. А са 12 година могу да купујем на одељењу за одрасле. Моје другарице још увек купују на дечјем одељењу. Ја сам порасла на време. Висока сам на тату. Зато за мене нема гардеробе на дечјем одељењу и због тога ми све другарице завиде. Кажем вам, драги моји, дошло је време за растанак. И мени је жао. Дивно нам је било. И забавно. Када сам од баке чула да постојите, мислила сам да сте чудовишта која ће ми наудити. Била сам уплашена. Ћутала сам цео дан. Сви су се шалили на мој рачун и говорили баки да је требало раније да ми каже да имам вас, пундравце. Имала сам хиљаду питања, али рекох себи: НЕ! Нећеш их питати како изгледају пундравци, ко су или шта су они, да ли уједају…Решила сам да вас сама потражим. За сваки случај ставила сам кацигу, навукла рукавице, штитнике за колена и обукла кабаницу.Тражила сам вас испод кревета, у орману, по џеповима, на полицама, завиривала сам у тегле, књиге, чарапе…(дозива их) Пундравцииии! Оооо, пундравцииии! Где сте? Сећате ли се тог дана? (гледа у кутију) Како се не би сећали, појавили сте се када смо ишли у госте маминој пријатељици Мири. Она је једна фина госпођа, али мени је тако досадно код ње. Ако ме понуди колачима, морам да пазим да не падне ни једна мрвица на тепих, морам да седим право јер је то добро за кичму, да слушам њихове разговоре, не дају ми да гледам телевизију, не дају ми да играм игрице… до-са-да! Тог дана сам вас први пут видела. Појавили сте се и шапнули ми да нахраним колачима тетка Мирине рибице у акваријуму. Ја не волим колаче са наранџом, а тетка Мира ме је убеђивала како су укусни и здрави. Ако су толико укусни, вероватно ће се допасти њеним рибицама, помислих. Трчкарала сам од стола до акваријума и мало, помало све колаче са тањира сам поделила рибицама. Тетка Мира је била одушевљена. Мислила је да сам сама појела све колаче. Мама ме је некако чудно гледала и кисело се смејала. Уз тетка Мирино наваљивање, узела је рецепт за колаче. Мама их никада није направила. Никада више нисам ишла са мамом код тетка Мире. Исте вечери мама је дуго причала са њом телефоном и извињавала се. Дошла је у моју собу и рекла да сам је разочарала и да су криви моји пундравци. И, ето, од тог дана почиње наше дружење. Супер је кад имаш пундравце. Могу да радим што год пожелим и нико неће рећи да сам ја крива. Ала нам је било лепо! Не, не, не немојте да ме гледате тако! Признајем, било је лепо, али више ми нисте потребни. Жао ми је. Ма, хеј! Немој да ме голицаш! (смеје се, а затим диже леву руку увис и тако шета) Прекините, сместа! Спустите моју руку! (скакуће по соби и чешка се) Изађите, молим вас! („истреса“ их из рукава, једног кобајаги вади из џепа, спушта у кутију и ставља поклопац) Ух! Изморили сте ме поштено (седа и размишља) Знам шта ћу! Ја сам сада велика и нисте ми више потребни. Одрасли су тако досадни. Не знају да се забављају, немају идеје…учинимо их забавним. Поклонићу вас њима. Мами ћи поклонити (гледа у кутију) баш тебе. Заголицај је понекад. Нека понекад плеше и игра. Нека буде насмејана. А тебе (показује прстом), тебе ћу поклонити тати. Ти ћеш тату подићи из фотеље. Сакриј му даљински управљач, а ја ћу извадити његову гитару из ормана. Одавно није свирао и певао. А тако лепо пева! Он и ја ћемо певати, мама ће плесати са братом. Добро, добро, нисам заборавила. Водићу вас после на сладолед, али под условом да иде цела породица, да умажете тати бркове и браду, а да маму натерате да се смеје. У последње време је забринута и нерасположена. Она и тата скоро да не разговарају. Стално ћуте. А кад проговоре, свађају се и препиру око новца, посла и још којечега. Желим да опет будемо срећна породица. Хоћете ли ми помоћи? Договорено! Тебе ћу сместити у мамину торбицу. Ти се удобно смести у простор за батерије у даљинском управљачу. Ајде, добро иди и ти са њим. Ма, знате шта? Распоредите се сами. Ја вам више нисам потребна, а ни ви мени. Збогом и срећно вам било где год да сте. Молим вас, не заборавите на наш договор. Још вечерас желим да се песма ори у мојој кући. Бићу вам захвална. Ако се добро покажете, могу вас још малчице задржати, али само мало! Ја сам сада велика. Нађите себи ново друштво. Многи вас чекају. Потребни сте им. Љубим вас и чекам вечерас.